Prehrambena Industrija - Srbija

Nema hrane bez Hasapa

Ako je verovati izjavama nadležnih inspekcija, to što je odlučeno da oni koji prodaju hranu na malo, ipak, nemaju obavezu da uvedu Hasap sistem, ne znači da bi građani trebalo da budu zabrinuti za ispravnost namirnica koje kupuju.

Dobra higijenska i distributivna praksa garantuju bezbednost hrane, poručuju oni, dok je od juče Hasap obaveza za sve ostale koji proizvode i prodaju prehrambene proizvode. Veliki sistemi, poput klanica ili fabrika, uglavnom su još ranije uveli ovaj sistem, to su učinili i mnogi od vodećih trgovinskih lanaca, ali postavlja se pitanje šta sada da radi vlasnik pekare ili kioska brze hrane koji je uveo Hasap, papreno to platio, a sada se ispostavilo da to nije ni morao da uradi.

– Direktno sam stavljen u lošiji položaj od onoga ko ga nije uveo, jer sam dao mnogo novca za to, a sada ispada da su bolje prošli oni koji nisu – požalio se vlasnik kioska brze hrane iz Požarevca.

Nezvanično se, međutim, saznaje da će Hasap biti obaveza kad-tad, pa ovaj mali preduzetnik i mnogi poput njega neće zažaliti zbog toga što su odlučili da uspostave Hasap sistem.

Zanimljivo je videti i zbog čega uvođenje ovog sistema toliko košta. Iz Ministarstva poljoprivrede još su ranije poručivali da nema potrebe za angažovanjem preskupih konsultantskih kuća, jer kako kažu „Hasap ne podrazumeva pečat na zidu, već sistem koji funkcioniše, u kojem treba identifikovati rizične tačke u proizvodnji hrane i tako očuvati njenu bezbednost”. Međutim, u realnosti, malo koji preduzetnik je u stanju da to sam uradi, pa je neophodno potražiti pomoć.

U kućama koje se time bave uglavnom nisu bili raspoloženi da govore o cenovnicima svojih usluga, ali prema nezvaničnim podacima, najpre sistem mora da uvede konsultantska kuća, što jedan manji objekat košta oko 1.500 evra, a potom sertifikaciona kuća izdaje potvrdu da oni zaista i imaju sistem, poput Hasapa, što takođe košta do 1.500 evra. To znači da bi, prema nezvaničnim informacijama, vlasnika jednog „fast fuda” sa pet-šest zaposlenih uvođenje Hasapa, ali i pripremanje objekta za to, moglo da košta između tri i pet hiljada evra.

Šta je uopšte Hasap i zašto je neophodan u proizvodnji hrane?

U Ministarstvu poljoprivrede i trgovine objašnjavaju da je reč o sistemu analize opasnosti i kritičnih kontrolnih tačaka.

– Glavni cilj Hasapa je da se uspostavi integrisani preventivnisistem koji osigurava bezbednost hraneu svakoj fazi proizvodnje, prerade i distribucije, čime se doprinosi eliminisanju rizika ili njegovom smanjenju na nivo prihvatljiv po zdravlje ljudi, odnosno da osigura proizvodnju mikrobiološki ispravne hrane – objasnili su.

Umesto tradicionalnog načina kontrole gotovih proizvoda, Hasap sistem deluje preventivno tako da se najpre identifikuju rizične tačke proizvodnje, odnosno tačke u tehnološkom procesu u kojima može doći do kontaminacije proizvoda.

– Posle određivanja kritičnih tačaka odrede se preventivne mere za njihovu kontrolu koje će sprečiti kontaminaciju hrane. Obaveza svih proizvođača je da ovaj interni sistem kontrole primene i sprovode, dok će nadležne inspekcije vršiti kontrolu kako bi proverile da li su svi subjekti, koji su bili u obavezi da uvedu sistem bezbednosti hrane, to i uradili – rekli su u ministarstvu.

Do sada je više od 50 odsto privrednih subjekata, koji se bave proizvodnjom hrane biljnog porekla, uvelo Hasap, kao i 314 objekata za proizvodnju i preradu mesa i proizvoda od mesa, dok ih oko 200 uvodi.